субота, 27. јун 2015.

Oдељење за књижевност и језик Матице српске



Књижевно одељење Матице српске основано је на конститутивној скупштини Одељења 1864, по преласку Матице у Нови Сад,  а прву седницу одржало је 29. и 30. августа исте године. У октобру је конституисан Књижевни одбор Одељења. Чланови Књижевног одељења, међутим, активно су деловали  у Матици од самог њеног оснивања. Њихов рад био је усмерен на представљање српске културе у Европи и на просвећивање српског народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио  Летопис, покренут 1824. године, а с временом су настајале многе Матичине едиције.
Одељење за књижевност и језик у савременом облику формирано је после Другог светског рата. Његов задатак је да организује, подстиче и популарише научноистраживачки рад у области књижевности и језика, да подстиче развој савремене књижевности и књижевног  језика, да негује и унапређује књижевност и језик српског народа и његове везе с културама других народа, као и да развија сарадњу са одговарајућим научним и културним институцијама у нашој земљи и свету.
Одељење обавља своју делатност под руководством секретара Одељења и Одбора.

Секретари Одељења:

Проф. др Бошко Новаковић (1968‒1973)
Проф. др Божидар Ковачек (1973‒1982)
Проф. др Јован Јерковић (1983‒1994)
Проф. др Марија Клеут (1995‒1998)
Проф. др мато Пижурица (1999‒2012)
Др Марко Недић (2012‒             )
Секретар:
др Марко Недић
markone43@gmail.com
Стручни сарадник:
Јулка Ђукић
jdjukic@maticasrpska.org.rs
021/6622-726

Чланови Одбора Одељења:

Проф. др Јанош Бањаи, дописни члан САНУ
Доц. др Исидора Бјелаковић
Доц. др Слободан Владушић
Миро Вуксановић, дописни члан САНУ
Проф. др Славко Гордић
Проф. др Владислава Гордић Петковић
Проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ
Проф. др Сава Дамјанов
Проф. др Јован Делић
Проф. др Мирослав Егерић
Проф. др Радослав Ераковић
Проф. др Душан Иванић
Проф. др Корнелија Ичин
Проф. др Војислав Јелић
Проф. др Александар Јовановић
Мирослав Јосић Вишњић
Мр Мирјана Јоцић
Проф. др Марија Клеут
Академик Светозар Кољевић
Академик  Александар Лома
Проф. др Јован Љуштановић
Проф. др Горан Максимовић
Проф. др Ксенија Марицки Гађански
Проф. др Јелка Матијашевић
Др Миодраг Матицки
Др Весна Матовић
Проф. др Александар Милановић
Проф. др Софија Милорадовић
Академик Нада Милошевић Ђорђевић
Проф.  др Мирослав  Николић
Проф. др Јелена Новаковић
Мр Васа Павковић
Проф. др Слободан Павловић
Проф. др Михајло Пантић
Проф. др Драгољуб Петровић
Проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић
Проф. др Мато Пижурица
Проф. др Петар Пијановић
Академик  Предраг Пипер
Проф. др Валентина Питулић
Проф. др Јован Попов
Академик Милорад Радовановић
Проф. др Саша Радојчић
Проф. др Горана Раичевић
Проф. др Јелка Ређеп
Проф. др Владислава Ружић
Петар Сарић
Ђорђо Сладоје
Проф. др Драган Станић
Проф. др Љиљана Суботић
Проф. др Срето Танасић
Проф. др Лидија Томић
Проф. др Младен Шукало

ПОСЕБНА ИЗДАЊА

У 2011. години из штампе су изашле следеће књиге:
1. Правопис српскога језика, друго издање; прво измењено и допуњено издање (из 2010).
2. Речник српскога језика (једнотомни), исправљено и допуњено издање у редакцији проф. др Мирослава Николића. У ствари, формално гледано, ради се о доштампаном тиражу првог издања из 2007. у 2000 примерака (назначени тираж је 5000, а било је одштампано свега 3000). Поред отклањења мање-више ситнијих превида, знатно је побољшана лексикографска обрада а има и измена у избору речи. Зато се, с разлогом, ово може сматрати другим издањем, чиме су засад задовољене потребе наше културе за речником овог обима.
3. Речник српских говора Војводине, свеска 10 (с почетним словима Х, Ц, Ч, Џ и Ш), у редакцији проф. др Драгољуба Петровића, обима 202 стране са географским картама. Ову свеску је Матица издала у сарадњи са ИК „Тиски цвет”.
4. Драгољуб Петровић, Снежана Гудурић, Фонологија српскога језика (524 стране; тираж 1000 примерака). Књига је објављена заједно са Институтом за српски језик САНУ и Београдском књигом.  Назначена година издања је 2010.
5. Граматика и лексика у словенским језицима, Зборник радова са међунардног научног скупа (одржаног у Матици српској и  Институту за српски језик САНУ, Београд, 5–16 септембра 2010), у обиму од 594 стране.
6. Филип Вишњић – међаш усмене и уметничке поезије, зборник радова са књижевног научног скупа у Шиду у величини од 86 страна
7. Ишчекујући срећу или стваралачке муке слободе, Емилија Џамбарски Завишић, стр. 355..
8. Од Мораве до Мораве II, Из историје чешко-српских односа, зборник радова у велични од 429 страна. Овој зборник је резултат сарадње Матице српске и Матице моравске.
У 2010. години из штампе су изашле следеће књиге:
1.Правопис српскога језика, измењено и допуњено издање (у обиму од 508 страна)
2. Народна проза у „Вили“, Снежана Самарџија (обим од 182 стране).
Ова књига је резултат рада на пројекту Матице српске Библиотека усмене књижевности, 13. је по реду коју Матица објављује у истименој едицији заједно са Институтом за књижевност и уметност из Београда.
3. Народне песме у „Српско-далматинском магазину“ Милорад Радевић
Миодраг Матицки (у обиму 315 страна)
Ова књига је резултат рада на пројекту Матице српске Библиотека усмене књижевности, 14. је по реду коју Матица објављује у истименој едицији заједно са Институтом за књижевност и уметност из Београда.
4. Зборник радова Жанрови у српској периодици (уредила др Весна Матовић, научни саветник и директор Института), „Иторија српске књижевне периодике“, књ. 20.  у обиму од 575 страна. ). Ова књига је резултат рада на пројекту Наука о књижевности – Историја српске књижевне периодике књ. 20,  као заједничко издање Матице српске и Института за књижевност и уметност из Београда.
5. Час описа часописа IV. Српска шаљива периодика (1850-1870) Жарка Рошуља (у обиму од 335 страна). Ова књига је резултат рада на пројекту Наука о књижевности – Историја српске књижевне периодике књ. 6,  као заједничко издање Матице српске и Института за књижевност и уметност из Београда.
6. Поезија Мирослава Цењре Михаиловића,  зборник посвећен    добитнику Змајеве награде за 2004. годину у обиму од 214 страница.
У 2009. години из штампе су изашле следеће књиге:
1. Речник српских говора Војводине, Свеска 9 (Т, Ћ, У и Ф), у редакцији проф. др Драгољуба Петровића, обима 209 страна. Ову свеску је Матица издала у сарадњи са ИК „Тиски цвет”.
2. У току 2009. године Завод за уџбенике (као извршни издавач) објавио је 9. издање Правописа српскога језика  (тираж од 5000 примерака) М. Пешикана, Ј. Јерковића и М. Пижурице.

   Едиција „ПРВА КЊИГА”

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено више од 250 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.
Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству, закључно са Конгресном библиотеком у САД.
Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.
„Прву књигу“  су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић, и многи други признати ствараоци с наших простора. Објављивање сваког новог кола „Прве књиге“ Матице српске пада у време Сајма књига у Београду, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.
Рукописи који конкуришу за едицију „Прва књига“  примају се до 1.  маја, а одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула.
Услови конкурса налажу да аутор или ауторка не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу, и да немају претходно објављену књигу. Рукописи се шаљу (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за едицију „Прва књига“, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Уредништво Едиција Прва књига:

Проф. др Владислава Гордић Петковић, главни и одговорни уредник
Ласло Блашковић
Мр Соња Веселиновић
Доц. др Ђорђе Деспић
Ненад Милошевић
Иван Радосављевић
О Едицији
Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 265 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.
Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству, закључно са Конгресном библиотеком у САД.
Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.
„Прву књигу” су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић и многи други признати ствараоци с наших простора.
Објављивање сваког новог кола „Прве књиге” Матице српске пада у време Београдског Сајма књига, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.
Услови конкурса
Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу.
Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.
Рукописи и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.
Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. јуна текуће године.
Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.
Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула текуће године.
Рукописи се не враћају.
 Ауторска изјава

ЕДИЦИЈА СТУДИЈЕ О СРБИМА

Са много разлога, научници из разних земаља посвећују пажњу нашем језику и књижевности, нашој култури и историји. Дошли су до значајних резултата, написали драгоцене књиге. Њихови доприноси допуњују оно што су остварили домаћи истраживачи.
Циљ је едиције „Студије о Србима“ да нашој јавности приближи достигнућа страних слависта и да помогне нашој науци да их уврсти у фонд својих знања. Уједно се тиме ова средина одужује ауторима, нашим пријатељима и амбасадорима разумевања.
Наша публика наћи ће у књигама ове едиције изванредно привлачно штиво, чију драж повећава несвакидашња визура: наши људи и наше прилике појављују се ту виђени очима других.
Едицију заједнички објављују Матица српска из Новог Сада, Завод за уџбенике из Београда и Вукова задужбина из Београда, а до сада је изашло 20 књига.

Уређивачки одбор едиције Студије о Србима:

Академик Милорад Радовановић,  председник
Проф. др Сава Дамјанов
Академик Нада Милошевић Ђорђевић
Проф др Јелка Ређеп
Два члана (Завод за уџбенике и наставна средства)

БИБЛИОТЕКА ЗМАЈЕВА НАГРАДА

Библиотека Змајева награда покренута је с намером да се критички потпуније осветили песничко дело добитника ове најзначајније Матичине награде за поезију. Њихово дело сагледано из различитих критичкометодолошких перспектива даје нову и потпунију слику о дометима и значају њихове поезије за савремену српску књижевност. Досад су објављене књиге посвећене поезији Алека Вукадиновића, Јована Христића, Даре Секулић,Душка Новаковића, Србе Митровића, Мирослава Максимовића, Живорада Недељковића, Никола Вујчића, Злате Коцић, Мирослава Цере Михајловића.

Уредници едици Библиотека Змајева награда:

Иван Негришорац
Доц. др Ђорђе Деспић

ЗМАЈЕВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Скупштина Матице српске, одржана 15. марта 1953. године, основала је у спомен на песника Јована Јовановића Змаја сталну годишњу књижевну награду под именом Змајева награда Матице српске за поезију на српском језику. Новчана награда додељивала се из средстава задужбина под управом Матице српске: Задужбине Јована Нака, Задужбине Атанасија Гереског, Задужбине Алексе и Марије Дејановић, Задужбине Николе и Ракиле Кнежевић, Задужбине Божане Латинчић, Задужбине Катице  и Данчике Манојловић, Задужбине Ђорђа Ф. Недељковића, Задужбине Љубе и Јулијане Недељковић, Задужбине Софије Пасковић рођене Камбел, Задужбине Ђорђа Радака, Задужбине Марије Трандафил и Задужбине Јована Трандафила, као и из средстава Матице српске.
Средства за овогодишњу Змајеву награду (150.000,00 динара) обезбедила је Српска банка из Београда.
Ова се награда у духу правилника о додељивању Змајеве награде Матице српске проглашује и добитницима уручује у Матици српској на Свечаној седници у дану оснивања Матице српске 16. фебруара сваке године.

Жири Змајеве награде:

Проф. др Михајло Пантић, председник
Доц. др Ђорђе Деспић
Иван  Негришорац
Ђорђо Сладоје
Проф. др Бојана Стојановић-Пантовић

БРАНКОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ

Поводом 100-годишњице смрти песника Бранка Радичевића и у његов спомен (на седници Управног одбора 17. октобра 1948) Матица српска установила је награду за студенте филозофских и филолошких факултета под именом „Бранкова награда“. Од тада Матица српска сваке године традиционално додељује Бранкову награду за најбоље студентске радове из домена књижевних изучавања:  семинарске и дипломске радове настале током редовних студија, као и мастер радове писане на српском језику или преведене на српски језик. Предмети радова могу бити из историје српске књижевности и из других литература света, из савремене српске и светске књижевности, као и из круга теоријских питања литературе.
За доделу награде факултети, избором надлежних катедара, подносе члановима жирија на увид семинарске и дипломске радове студената. Награда се састоји од дипломе и новчаног износа.

Жири Бранкове награде Матице српске

Проф. др Горана Раичевић, председник
Проф. др Драгана Вукићевић
Проф. др Радослав Ераковић
Проф. др Војислав Јелић
Доц. др Зорица Хаџић

НАГРАДА МЛАДЕН ЛЕСКОВАЦ

У спомен Младена Лесковца Матица српска је 1992. године установила Награду Младен Лесковац за најбоље објављено научно дело из области историје српске књижевности, а додељује се сваке треће године.

Досадашњи добитници Награде Младен Лесковац:

1. др Драгиша Живковић (1991, 1992, 1993)
2. др Новица Петковић (1994, 1995, 1996)
3. др Радмила Маринковић (1997, 1998, 1999)
4. др Нада Милошевић Ђорђевић (2000, 2001, 2002)
5. др Божидар Ковачек (2003, 2004, 2005)
6. др Душан Иванић (2007, 2008, 2009)
7. др Јован Делић (2010, 2011, 2012)
8. Дејан Алексић (2013)
9. Гојко Ђого (2014)

Жири Награде Младен Лесковац

Проф. др Душан Иванић, председник
Проф. др Александар Јовановић
Проф. др Радмила Маринковић
Академик Нада Милошевић Ђорђевић
Проф. др Иво Тартаља

ПОВЕЉЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА  НЕГОВАЊЕ СРПСКЕ ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ

Управни одбор Матице српске 17. децембра 2012. године установио је Повељу за унапређење изражајних могућности српског језика и његове говорне културе, богатства језичких облика и њихове примене, поштовања правила књижевног језика, неговања српске ћирилице, њене афирмације и развијање њених уметничких потенцијала .

Жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе

Др Миодраг Матицки, председник жирија
Проф. др Драган Станић, председник Матице српске
Академик Предраг Пипер
Проф др Мато Пижурица
Академик Слободан Реметић
Прва награда је додељена 2013. године:
1. Академику Ивану Клајну, за укупни допринос неговању српске језичке     културе;
2.  Вечерњим новостима, као медију који се годинама стара за култутру српскога  језика;
3. Групи професора и наставника српског језика из Црне Горе, која је пружила отпор  обезимењивању српског језика. Њихов улог је био велики, укључујући личну  и породичну егзистенцију.

ОДБОР ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Одбор за стандардизацију српског језика је заједничко радно тело његових оснивача, које „треба да обезбеди систематско нормирање српског језика, с екавским и ијекавским изговором, свеобухватно и у појединостима, и израду одговарајућих докумената и приручника, као и доношење аката који би обезбеђивали проходност меродавних иновација у нормативистици и језичкој пракси“.
Основан је 12. децембра 1997. године, у Београду.  Оснивачи Одбора су: Српска академија наука и уметности (САНУ), Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ), Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС), Матица српска, Институт за српски језик у Београду, филолошки факултети у Београду и Приштини, филозофски факултети у Новом Саду, Никшићу, Нишу, Српском Сарајеву и Бања Луци, Универзитет у Крагујевцу и Српска књижевна задруга у Београду.
Члан Одбора за стандардизацију српског језика Академик Милорад Радовановић

ЊЕГОШЕВ ОДБОР

Управни одбор Матице српске је, на седници одржаној 12. априла 2006. године, на основу предлога потпредседника Мира Вуксановића, академика Радомира В. Ивановића и проф. др Мила Ломпара, донео одлуку о оснивању Његошевог одбора. Програмска делатност овог одбора састојаће се у: обнављању и комплетирању легата о Његошу Владимира Отовића; објављивању Његошеве библиографије и библиографије његошологије; организовању трогодишњих научних скупова посвећених Његошу, његошологији, његовим претходницима, сродним савременицима и настављачима; објављивању, једном годишње, Зборника за његошологију; сарадњи са сродним институцијама које се баве његошологијом и препоручивању издавачима књига о Његошу и књиге из његошологије.
На седници Управног одбора одржаној 26. децембра донета је одлука о саставу Његошевог одбора. За председника је изабран архиепископ цетињски, митрополит Амфилохије (Радовић); за потпредседнике академик Милка Ивић и академик Матија Бећковић; за секретара проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, за чланове: епископ бачки Иринеј (Буловић), Миро Вуксановић, академик Миомир Дашић, проф. др Јован Делић, проф. др Божидар Ковачек, академик Светозар Кољевић, академик Александар Младеновић, проф. др Мато Пижурица, академик Владо Стругар, академик Љубомир Тадић, др Срђа Трифковић, Гојко Шантић и проф. др Богољуб Шијаковић.
Први научни скуп Дело Петра II Петровића Његоша оджан је 20. и 21 марта 2009.
Први Његошев зборник Матице српске изашао је 2010. године

Чланови Његошевог одбора Матице српске од  2012. године:

Председник Архиепископ цетињски  митрополит Амфилохије (Радовић)
Потпредседници
Академик Матија Бећковић
Академик Светозар Кољевић
Секретар
Проф. др Јасмина Грковић-Мејџор
Чланови:
Епископ бачки Иринеј (Буловић)
Миро Вуксановић, дописни члан САНУ
Академик Миомир Дашић
Проф. др Јован Делић
Академик Љубомир Зуковић
Проф. др Горан Максимовић
Проф. др Мато Пижурица
Академик Предраг Пипер
Проф. др Драган Станић
Академик Владо Стругар
Др Срђа Трифковић Гојко Шантић
Проф. др Богољуб Шијаковић
Организациони и Уређивачки одбор после треће седнице Његошевог одбора (8. октобра 2010):
Миро Вуксановић, дописни члан САНУ
Проф. др Сава Дамјанов
Проф. др Јован Делић
Академик Светозар Кољевић, главни уредник и председник Организационог одбора  научног скупа
Проф. др Мило Ломпар
Академик Нада Милошевић-Ђорђевић
Проф. др Богољуб Шијаковић

*** Преузето са сајта Матице српске - http://www.maticasrpska.org.rs/category/naucna-odeljenja/odeljenje-za-knjizevnost-i-jezik/ ***

Нема коментара:

Постави коментар